ššššš
Danas sam skoro ceo dan bila srećna,shvatila sam da ne mogu da trošim svoje vreme i budem tužna,život je kratak,ne mogu da traćim dane u tugi(valjda je tako gramatički pravilno :D).
Skoro sam pričala sa drugaricom,nekako smo stigle do teme kakvo smo mišljenje imale jedna o drugoj kad smo se upoznale.Ona je rekla da kada me prvi put videla da je mislila da sam "nafurana" da neću hteti ni sa kim da se družim i tako to...a ja sam prvih nekoliko dana škole(pošto smo se upoznale u gimnaziji) bila tako uplašena i imala sam osećaj da sam nevidljiva. A onda kada me upoznala i popričala sa mnom,stekla je pootpuno drugi utisak i dobila mnogo bolje mišlljenje o meni.I ja sam tako nešto slično i mislila o njoj.
S jedne strane bilo mi je drago što svojim karakterom i ponašanjem ostvaljam dobar utisak,kada me ljudi upoznaju,jer i ja mrzim glupače,ali opet mi je bilo jako čudno jer sam ja tim svojim ponašanjem( po njoj "nafuranim",a po meni uplašenim) prikazivala sebe na neki potpuno drugi način. Strah me pretvorio u nešto što nisam. A možda je svačiji prvi utisak o meni takav,nadam se da nije,jer ne svesno to radim.
Ko zna šta se sve krije iza onih "nafuranih glupača",pod time podrazumevam kačenje onih debilnih slika na fejsbuk,pušenje(i ako to ne žele) da bi izgledale kul,na -100 u kratkim jaknama...to su sve gluposti i jedna velika maska,ali ako vremenom zaborave da u jednom trenutku treba da je skinu potpuno će se izgubiti u njoj. Niko ne voli takve ljude,a iza njih se verovatno krije neka teška životna priča.
Kojuu pesmu da pustim sad? Osećam se kao http://www.youtube.com/watch?v=-z3_BKIUEow
ahh ..kiss :*
