Changes for good...
Poslednji put sam pisala u avgustu 2012.godine. Prošlo je skoro 5 meseci, nisam ni primetila, a mnogo stvari se promenilo. Kao i svake godine, a 2012. posebno, teško sam pregurala novembar. Tačnije, u oktobru je sve počelo, kada sam se razbolela. U novembru je kulminiralo i završilo se zajedno sa krajem školske godine. Ne sećam se da sam imala teži period od tog. Iskreno, tek sada shvatam koliko sam bila utučena. Raskinula sam dugu vezu, i ma koliko to teško bilo, drago mi je. Ozdravila sam a ujedno i počela dobro da se osećam po pitanju svoje odluke, a verovatno je to i išlo u paketu. Novogodišnju noć neću nikad zaboraviti jer nisam bolje mogla da se provedem. Moram priznati da sam sebi dala dosta slobode od početka godine( a baš je puno prošlo od tada ). Upoznala sam divnog dečka na Novoj godini ali sam kasnije shvatila da nije to to. Verovatno tj. sigurno je na to uticao Zlatibor i nedelja provedena sa mojim drugaricama. Početak je bio strašan jer sam se razbolela pa 3 dana nisam bila ni za šta. Ali, ozdravivši krenule smo u provod i tu počinju 4 nezaboravne noći. Nikada do sad nisam imala prilike da ostajem do 4 u klubu i do jutra van kuće. Imala sam svu slobodu ovog sveta i osećala sam se bolje nego ikada. To mi je bilo potrebno posle teškog perioda. Celu noć smo igrale i upoznavale se sa različitim ljudima. Moram priznati da sam sebi možda i previše dopustila ali ne kajem se, jedino mi je za nauk da sledeći put razmislim. U ovom slučaju niko nije razmišljao a baš zbog toga sam se lepo i provela. Kao što sam i navikla i ovog puta sam ispala baksuz. Ili iz nekog drugogo ugla ne, ali svakako poslednje veče upoznala sam dečka, dosta starijeg od mene koji ne živi u mojoj državi. Provela sam celu noć sa njim i pitam se koliko ću još misliti na njega. Svakako, 2013.je lepo počela. Iskreno se nadam da će cela ili barem većina biti takva. :)
Dream
Dugi dan za redom sedim i slažem slagalicu i gledam Olimpijske igre. Slagalica ima 1000 delova i veoma je konfuzna ali se neću smiriti dok je ne složim.
Juče sam odledala film The lake house sa Sandrom Bullock i Keeanu Reevesom,svima ga toplo preporučujem. Zaključila sam da mnogo volim filmove u kojima ljudi razmenjuju mailove (Kao u You've got mail) ili u ovom slučaju pisma.Takodje sam oduševljena knjigom Kad duva severac gde je ta neka slična priča. Mislim poenta je da ne znaju kako ko izgleda a ipak se zaljubljuju i jedino oružije su im reči. Verovatno sam zato forsirala dopisivanje sa,zvaćemo ga Leo,sa Leom. Ustvari nije bilo forsirano,bilo je spontano i lepo,ali kada mi je već postala navika nisam želela da se izgubi a osećala sam da će se to desiti. Sada,kada više nije spontano,nije lepo kao što je bilo,i mislim da ne može da se popravi.
Trenutno čitam Jane Austen,na engleskom,i još je zanimljivje tako. Gordost i predrasude i Razum i osećajnost sam već pročitala na srpskom,a ostale ću definitivno na engleskom. Jane Austen je bez sumnje jedna od najboljih spisateljica,njene knjige se čitaju lako i u jednom dahu,obožavam njene priče i likove.
Odoh da slažem slagalicu :*
Look at the stars
U Beogradu je prevruće.Danas je bilo oko 40 stepeni a za sutra najavljuju 44. Nadam se da preteruju jer želim da izadjem iz kuće u toku dana. Mada prijalo mi je da budem kod kuće danas,blejala sam baš. Čitala knjigu,sunčala se na terasi,odgledala Dirty dancing. Na kraju sam dobila želju i da sredim stan,ali sam odustala nakon sredjivanja svoje sobe. Malopre sam se vratila iz grada(izašla sam čim je zahladnieo malo). Divno mi je bilo,ležala sam na zidiću Kalemegdana i gledala u zvezdano nebo.Toliko je bilo umirujuće da mi se prispavalo.
Sve mi lakše pada penjanje uz stepenice moje zgrade,pošto niko ne planira da uskoro popravi lift koji je i inače stalno u kvaru,ali ovo je rekord. Već 10 dana ne radi tako da većina komšija sa poslednjih spratova ne želi ni da izadje napolje.
Danas sam drugi put gledala Dirty dancing i shvatila da oni malo komuniciraju u filmu,a i kad pričaju to deluje veoma neubedljivo i smešno a i pored toga film je zanimljiv.
Juče sam sa mamom gledala film My left foot.To je istinita priča o čoveku koji je bio paralizovan,samo mu je funkcionisao jedan deo leve noge,uključujući i levo stopalo. To levo stopalo mu je bilo dovoljno da postane slikar i pisac.Uspeo je i da se oženi. Bio je veoma cenjen čovek. Film je baš potresan i mnogo sam plakala. Žao mi je što ljudi moraju da žive takvim životom,ali opet sam se obradovala jer su neki uspeli da to iskoriste i izvuku ono najbolje.
Promene
Veoma je vruće. Ljudi su nervozni zbog toga,a ja sam baš danas odlučila da neću više da se nerviram,i trošim živce n gluposti. Čitam knjigu od Nika Vujičića-Živeti slobodno. Za one koji ne znaju,on je rodjen bez udova,i iako je od početka njegov život bio osudjen na propast,on je izvukao ono najbolje i učinio svoj život bezbrižnim i lagodnim. Pa ako neko bez udova može da bude zahvalan Bogu na podarenom životu,zašto ni mi ostali ne bismo. Tek kada čitamo i slušamo takve priče shvatimo koliko imamo sreće i koliko je život vredan i lep. Sve je u stavu. Zašto je lakše biti pesimista nego optimista? Trudiću se da budem optimistična,učiniću svoj život lepim. Samo se nadam da će me taj stav držati još dugo :)
Nije loše ni kukati,ali lepše je smejati se.
We are all fools in love
Noćas je bilo baš vruće. Nisam lepo spavala. Zaspala sam slušajući ga,mada sam sve vreme mislila kad će reći da ide.
Kako da prestanem da oplakujem sebe? Niko ne želi da sluša dosadne priče koje nemaju puno smisla. Mada kako on kaže,ili ću se promeniti ili ću odjebati ljude kojima to smeta. Volim da pričam sa njim,navikla sam na to,i ne želim da se završi,previše mi nedostaje kada ne mogu da ga čujem. Da li je to loše? Ne zanima me više,ne mogu samo da razmišljam o posledicama,ne mogu...
Prošle noći mi se javio dečko koji mi se svidjao pre godinu dana.Izvinio se zbog svog ponašanja. U to spada,verovatno,to što me obrisao sa fejsa da ne bih videla da je našao devojku,ia ko smo se dva dana pre toga ljubili,to što me lagao,ili nije,da ima mnogo da uči(lagao je)i jednostavno njegovo ponašanje. Sada kad ovako napišem deluje smešno,ali ja sam bila povredjena,iako on to nije znao jer se nikad nismo ni čuli posle toga. Veoma je zanimljivo što mi godinu dana kasnije šalje dugačke poruke u kojima se izvinjava. Koja je poenta?
Dakle,u mom životu postoji moj dečko,mada trenutno nismo zajedno,ali za nekoliko dana ćemo videti gde se nalazimo. On će uvek biti moj dečko,ne verujem da ću ikada moći nekoga drugog tako da zovem. Postoji On,koji mi ne remeti osećanja prema dečku,samo postajem zavisna od njegovog prisustva. S vremena na vreme se njih dvojica prepliću,jer ne znam da li bih trebalo da ih gledam na isti način. Ja ih uvek razdvojim,da ne dodje do zabune.
http://www.youtube.com/watch?v=cTZAzVzFShw
Divan film
Sad znam gde si
Koliko mi je loše počeo jučerašnji dan,toliko se dobro završio.
Našla sam se sa drugaricama,popila omiljeni frape od maline i čokolade i već sam se osećala bolje. Zatim je došao moj novi drug,kog sam upoznala pre nekoliko dana,pa smo produžili do jednog savršenog kafića koji se nalazi u podrumu zgrade. Postoji terasa,zamislite,terasa u podrumu,koja je puna cveća sa svih strana i raznih slika. Postoji i klub,i ako se učlanite treba da im dnesete nešto sa putovanja na kojem ste bili. Ja sam potpuno oduševljena! Pili smo neke divne koktele i pričali 2h. Nakon toga,pošto smo imali vremena do poslednjeg busa,prošetali smo do Skadarlije koja je bila u svom najboljem izdanju. Puna ljudi koji se vesele,bašte pune cveća,ulične svetiljke koje daju taman dovoljno svetlosi. Prosto savršeno. Završili smo na Kalemegdanu uz pogled na Ušće,i vetrić koji pirka. Uzeli smo po cigaru(juče sam imala neki nagon ka duvanu)ali meni nije prijala čim sam zadovoljila želju,i ta jedna je učinila da mi se zavrti u glavi,sve je bilo tako taman.
Na kraju smo se peške vraćali kući zato što jedna vrata busa nisu mogla da se zatvore pa ,ali to je ispalo još bolje.Kupili smo velike lizalice i krenuli. Beograd je divan noću.
Wicked game
7 dana ranije...
Idem na put,na mesto gde će biti osoba zbog koje mi je život zbunjen poslednjih dana. Nervozna sam i uzbudjena,šta sve može da se dogodi,šta ja uopšte želim da se dogodi? Šta sme da se dogodi? Videću u narednih 7 dana. Taman smo raščistili sve,i uverila sam se da mogu da mu verujem.
7 dana posle...
Potpuno sam razočarana,ona osoba o kojoj sam sanjala ne postoji,sve sam izmislila... Kako se to desilo? Kako je to moguće? Gde je on? Gde sam ga izgubila?
Prošli put sam bila ja,ovog puta neka druga i sve to pred mojim očima. Kako sam bila tako glupa? Zašto sam dozvolila da me izigra,prepustila sam se osećanjima,nisam dozvolila da me razum preduhitri,a bilo bi sad bolje da jesam. Da li je stvarno toliko teško verovati ljudima? Ne želim to,ja volim da verujem,volim da meni veruju... Ne smem da dozvolim da mi ulije strah.
Svi smo pomalo nesigurni kada se upoznajemo tek sa nekim,ali ja obično umem da ocenim kakvi su ljudi,ne znam šta mi se desilo ovog puta,prevarena sam..
Kažu da ne treba previše očekivati jer je onda veća mogućnost da se razočaramo. Ali ja volim da se radujem,da imam velika očekivanja,ljudi zašto ste takvi? Trudite se da budete tu za druge,ne ostavljajte ih,nemojte ih razočarati,nestaćete iz njihovih srca..
Terrible love
Šta mogu da pišem iz očaja?
Povratak u Beograd bio je potpuno pogrešan,moja želja da dodjem i budem sa njim je potpuno ubijena. Teško mi je da shvatim da ne funkcionišemo,teško mi je da se zamislim bez njega,ponovo. Umesto da sam srećna znog leta,umesto da sam sada negde i uživam ja sedim bezvoljno kod kuće i slšam The National. Nisam u stanju ni za šta drugo,boli me glava,i hoću kući,ne znam gde sam.
Vreme je divno,vidim sunce kroz prozor,vidim vedro nebo...ali ne mogu da se pomerim.
Ne znam šta bi sada moglo da me oraspoloži. Ne gleda mi se film,ne želim da se vidim ni sa kim jer to znači da treba da im pričam o njemu pa će da me savetuju a ja ne mogu sada još to da slušam. Mogla bih neku knjigu da čitam? Ali koju? Nisam skoro kupila ni jednu,nisam gladna,tv će me samo izludeti a grize me savest što neću iskoristiti divan dan.
Sad ću nešto da smislim...
Još uvek ležim i slušam muziku. Kako sam samo uspela da dodjem do ovolikog očajanja? Odakle mi to? Pa ja sam srećna i generalno zadovoljna :D ne znam kako sam uspela da se utučem ovoliko.
Idem nešto drugo da radim da ne bih potpuno poludela.
Kiss:*
Lets rock!
22.24,po Grčkom 23.24
Današnji dan je bio uspešan i posebno lep. Spavala sam koliko sam htela,niko me nije probudio,plivala sam koliko sam htela...niko me nije dirao,mada još uvek ne znam zašto su svi bili tako smireni danas. Možda zato što se sutra vraćamo pa su svi bili zainteresovani samo za sopstveno uživanje. To mi je veoma prijalo,čak sam poželela da ostanem još koji dan.
http://www.youtube.com/watch?v=JO77qrULPWk&feature=related
Koji su to kraljevi,kad jednom pustim ne gasim.
Bila sam prošle godine u neko ovo vreme na njihovom koncertu. Drže se još uvek,mada je pevač malo izgubio glas,ali to se skoro nije ni primećivalo,prosto su fenomenalni!
Njihov koncert bih mogla da svrstam u jedan od boljih na kojem sam bila,mada su posle njih svirali Judas preist a to mi nikako nije prijalo pa sam čak i otišla ranije.
Prvi veći koncert na kom sam bila bio je od Rihanne i mogu reći da je to bio i najgori,sedela sam na najvišem mestu u delu Beogradske arene koji se bukvalno spaja sa plafonom + je koncert kasnio 2h + Rihanna nema pojma da peva uživo-KATASTROFA.
Bila sam na Enrique Iglesiasu,Zazu,Pussycatdolls(još strašnije od Rihanne),Backstreet boys(ni to nije bilo nešto posebno)..žao mi je što David Guetta nikad nije odražao koncert,verovatno bi bilo ludilo.
Ove godine će na Beer festu biti dosta domaćih dobrih bendova,jedva čekam! Večeras mi se ide na koncert,sluša mi se glasna muzika!
Kiss:*
Under the sea
Sad je 3 sat,dobro po Grčkom je 4. Spava mi se,ali mi se ne ide da spavam.Još uvek sam slana,od morske vode a da bih legla da spavam moram da idem da se istusiram,tako da cu leci da spavam za nekih pola h. Pokusavam još malo da savladam umor,iz nekog razloga uvek to radim,verovatno zato posle i ne mogu da spavam.
Tokom ovih dana,provedenh u kupaćem kostimu shvatila sam da mi je vreme da smršam,stomak mi je ogroman a da ironija bude još veća,ovde jedem na svaka 2h,jednostavno se tako poklopilo. Kod kuće me definitivno čeka dijeta i trening,pa zašto da ne uživam u hrani još malo?
...............
S obzirom na to koliko imam slobodnog vremena,sve više komplikujem svoj život.Imam dosta vremena za razmišljanje,što smatram da mi škodi jer onda ulazim u dilemu.
Razmišljala sam da li je prevara ako se dopisujemo sa nekim drugim(mada postoji mogućnost da se mi svidjamo tom "drugu"za dopisivanje) i uživamo u tome,jednostavno nam prija da komuniciramo sa njim? Da li je to dozvoljeno? Ili moramo biti verni u svim pogledima?(ako se ovo smatra prevarom)
Jer šta da je u pitanju osoba istog pola?Drugarica ili drug? Tada ne bi bio problem da se čujemo toliko? Zašto se odmah sumnja ako je u pitanju osoba suprotnog pola? Da li iako smo u vezi imamo pravo na dublju komunkaciju sa osobama suprotnog pola?
Volela bih da neko kaže da je to okej. Ustvari ja bih volela da mislim da je to okej,ali iz nekog razloga imam strah od toga da je pogrešno.
večeras
Ovog puta vece na gornjoj terasi,ovde je još lepše..vetrić pirka,slušam omiljenu muziku i gledam u more.
Promenila sam mišljnje od pre neki dan.Danas sam sigurna da volim svog dečka i da ga se ne bih nikad odrekla. A što se drugog tiče,ostaće mi samo drug za razgovor i ništa više. Mada,lepo mi je kad se naljutim na njega,kad raspravljamo o stvarima...razgovor sa njim me uvek oraspolozi,i ako me često nervira :D Drago mi je što sam ga upoznala.
Ali u ovom trenutku treba mi moj dečko,treba mi da ga zagrlim uz zvuk mora i dašak vetra. Njega niko nikad nece zameniti,šta god ja mislila,uvek ću se vratiti,jer samo s njim imam osećaj,taj divan osećaj da pripadam baš tu.On mi sada treba.
I (don't) want love
Sedim u miru,Uz zvuk vetra i talasa. Sa terase gledam nebo koje se presijava na moru. Pomalo mi se spava,umorilo me more. Sunce je počelo da peče tako da ne mogu više da se sunčam.
Sa sobom sam ponela 2 knjige,jednu priču iz dva dela,koje sam već jednom pročitala ali me nesto navelo da ih pročitam još jednom. Iako pokušavam da negiram i ne mislim na to,znam šta se krije u mojoj podsvesti. Pre 2,3 nedelje,sticajem okolnosti,zgotivila sam se sa jednim dečkom. Kad sam ga prvi put videla nije mi na kraj pameti doslo da bih IKADA mogla da se čujem svakodnevno sa njim u svako doba dana i noći. Ali,kao što se uvek i desi,neočekivano počeli smo dosta da pričamo.
Kada ovako kažem,ne vidi se problem. Ali naravno da ga ima,da ga nema ne bih ni pisala ovo. Stariji je od mene 6 godina. Da sam ja malo starija ta razlika ne bi bila bitna,ali kako nisam,to već predstavlja problem u slučaju da se zaljubim u njega. Knjiga koju sada čitam,me veoma asocira na našu situaciju(kao što uvek i biva,ljudi se poistovećuju sa likovima iz knjiga),i ja uživam dok je čitam,i neprestano mislim na njega. U stvari ja non stop mislim na njega,i kad ne razmišljam o njemu on mi stoji u podsvesti. Šta mi se dešava?
E sad,ni to ne bi bilo čudno,da ja nemam dečka sa kojim sam već duže od godinu dana,i koga mnogo volim. Ne znam odakle mi ideja da toliko razmlišljam o liku iz knjige (nazvaćemo ga tako) kada imam srećnu vezu. Da li sam umislila? Da li je to prevara? Možda sam ga drugačije i zamislila,jer se samo preko interneta čujemo,a ljudi umeju da budu potpuno drugačiji iza ekrana. Zašto sam uzbudjena dok čitam naša dopisivanja? Najgore je što za nekoliko nedelja idemo na mesto,na kome smo se i upoznali,na 7dana(naravno uz mnogštvo ljudi)..Šta će se desiti? Šta ako se nešto desi? Šta ako se ništa ne desi? U svakom slučaju ću se razočarati. S jedne strane znam da moramo da prestanem da tolikim dopisivanjem,ali tako sam srećna dok pričam sa njim..
Veoma sam zbunjena.
Trst,Bolonja,Firenca,Lido di Jesolo,Pisa,Rim,Pompeja,Sijena,Vatikan,Vencija
Vratila sam se iz Italije posle nedelju dana i jedva čekam da idem ponovo,mada ko zna kad će se to desiti. Išla sam sa školom,iz svakag razreda je neko išao,među njima i on.Mogu da kažem da mi je obeležio veći deo putovanja,s obzirom na neka dešavanja za koja još uvek ne mogu da kažem da su bila slučajnost. Verovatno zbog toga nisam mogla u potpunsti da se skoncentrišem na ono što su vodiči pričali. Osećam se kao da sam bila na drugoj planeti ili u raju i sada sam se vratila u stvaran život koji je počeo gore nego što sam mogla da zamislim. Takodje sam shvatila kakvi su neki ljudi u stvari,jer kada provedes nedelju dana 24h sa njima nisu u stanju da glume tako dugo..tako da mi je s jedne strane drago ali sa druge sam prilično razočarana.Ali upoznala sam i mnogo ljudi i drago mi je što mogu da kažem da ću ih sve ponovo videti. Obično kad se vratim sa nekog puta plačem narednih nekliko dana jer neću više videti ljude koje sam upoznala,samo se nadam da će ovog puta biti drugačije,ipak idemo u istu školu.
Što se tiče Rima,tačno je što kažu da tek kad vidiš Rim možeš da umreš.Prosto je savršen,ali to mora da se vidi,ni fotografije ni priče nisu dovoljne. Za kratko vreme mogli smo da vidimo samo najznačajnije stvari tako da ću u svakom slučaju morati da se vratim da vidim sve do detalja. Isplati se ne spavati nedelju dana,i provesti veći deo dana u autobusu. Oni koji nisu bili u Italiji propuštaju jedno veliko iskustvo.
Pozorište
Uvek je bilo zanimljivije ići u bioskop nego u pozorište. Svaki put kada smo sa školom išli u pozorište to smo gledali kao obavezu a kada smo išli u bioskop to je bilo zezanje,i dobar provod.Bar se tako gledalo. U stvari,uvek sam prema pozorištu gledala kao na neki smor,na koji me roditelji vode ili škola.Znači definitivno nešto što nije kul.
Sve dok nisam kročila u Pozorište na terazijama. Sećam se kao da je juče bilo,mama,tata,brat i ja sedeli smo na najboljim sedištima i gledali "Neki to vole vruće". Već sam bila obožavalac filma,pa me je zanimalo kako se to može pretvoriti u predstavu. Muzika,glumci,igrači,pevači i fenomenalni orkestar stvorili su nezaboravnu atmosferu koja me navela da poželim zauvek da ostanem tamo. Od tog dana,jedva sam čekala da idem da gledam neki mjuzikl,odgledala sam sve,omiljene i više puta. I definitivno mogu da kažem da je to mesto na kome se osećam srećno,punog srca i bez briga.
Pozorište na terazijama navelo me i da proučim svet pozorišta.Počela sam da gledam i predstave koje nisu mjuzikl i da uživam u njima. Obožavam pozorište,i više ga volim od bioskopa. To je najKUL stvar u mom životu.
Volela bih da u budućnosti radim u njemu.Iskreno ne znam šta bih tačno bila.Glumica ne.Nemojte pogrešno da me shvatite, ja ne želim da budem glumica,ja želim da budem osoba behind the scenes,da pišem scenario,režiram. A opet,čini mi se,da se ne trudim,i da neću uspeti. Govorim kako želim da se bavim time u životu,ali ne preduzimam ništa povodom toga. Volim da pišem,ali na svoj način,koji ne smatram dovoljno dobrim. Možda jednog dana i počnem da se trudim dovoljno.....
U svoje najomiljenije mjuzikle izdvojia bih Producente,Briljantin i Neki to vole vruće. Briljantin mi za sada drži rekord,5 puta sam gledala.Kad sam već kod toga,danas sam srela glavnog glumca,koji me pogledao (aaaa) ali nisam imala dovoljno snage da pridjem i kažem nešto,slikam se sa njim ili tako nešto,i ceo dan se nerviram oko toga :D .Al dobro,nema veze sada,viideću ga ponovo sigurno!
Dakle,ja još dosta treba da naučim o pozorištu,ali za sada to predstavlja moje tajno mesto,mesto na kome sve loše nestaje,barem za tih 2,5 sata.
Kiss :**
mogla bih,a možda i ne
Sedim za laptopom i pokušavam da skrenem misli od biologije,čeka me celo jutro a ja je vešto izbegavam. Uskoro ću stvarno morati da odem i naučim,ma koliko bilo dosadno. Oduvek sam je učila napamet,i nikad nisam uživala u njoj.Još moja nastavnica deli petice kako trepne,pa se ni ne uzbuđujem previše oko toga.
Došlo je vreme da se svi porazboljevaju,mislim da ću im se i ja pridružiti,celu noć sam sanjala neke užase,a obično to radim kada sam ili bolesna ili treba da se razbolim. Probudila sam se glavoboljom i automatski odustala od trčanja,iako sam pre neki dan čvrsto odlučila da neću propustiti ni jedan dan,a posebno kada je ovako divno vreme. Popila sam lek neki,pa mi je bolje,ali mi je još uvek žao što nisam otišla na trčanje. Moram da se zategnem malo,cele zime ništa nisam radila,a leto samo što nije,izgledaću stvarno strašno ako se ne uozbiljim. U jednom trenutku sam poželala da se razbolim,jer obično tada smršam,a pošto nikada nisam bolesna,ne mogu tako brzo ni da smršam. Kako neko uopšte može da poželi da se razboli? Odakle mi ta glupa ideja? Odmah sam zažalila,naravno da ne želim da se razbolim,radije bih bila debela i zdrava.
Proleće me čini veselom,prošla je depresivna zima(iako mi je to omiljeno godišnje doba) i sada dolazi lep period,s tim što sam se ja malo previše navikla na "zimsku depresiju" pa ću morati da izađem što pre odatle. Ponovo sam se setila biologije,sada definitivno nemam vremena da učim.Uopše ne dovodim u pitanje da mi kupanje+pranje i sušenje kose oduzimaju dragoceno vreme za učenje,to se ne važi. Ne mogu da funkcionišem ako nisam zadovoljna kako mi kosa izgleda,iskreno se nadam da nisam jedina.
Sada odoh definitivno. kiss:*
