Pozorište
Uvek je bilo zanimljivije ići u bioskop nego u pozorište. Svaki put kada smo sa školom išli u pozorište to smo gledali kao obavezu a kada smo išli u bioskop to je bilo zezanje,i dobar provod.Bar se tako gledalo. U stvari,uvek sam prema pozorištu gledala kao na neki smor,na koji me roditelji vode ili škola.Znači definitivno nešto što nije kul.
Sve dok nisam kročila u Pozorište na terazijama. Sećam se kao da je juče bilo,mama,tata,brat i ja sedeli smo na najboljim sedištima i gledali "Neki to vole vruće". Već sam bila obožavalac filma,pa me je zanimalo kako se to može pretvoriti u predstavu. Muzika,glumci,igrači,pevači i fenomenalni orkestar stvorili su nezaboravnu atmosferu koja me navela da poželim zauvek da ostanem tamo. Od tog dana,jedva sam čekala da idem da gledam neki mjuzikl,odgledala sam sve,omiljene i više puta. I definitivno mogu da kažem da je to mesto na kome se osećam srećno,punog srca i bez briga.
Pozorište na terazijama navelo me i da proučim svet pozorišta.Počela sam da gledam i predstave koje nisu mjuzikl i da uživam u njima. Obožavam pozorište,i više ga volim od bioskopa. To je najKUL stvar u mom životu.
Volela bih da u budućnosti radim u njemu.Iskreno ne znam šta bih tačno bila.Glumica ne.Nemojte pogrešno da me shvatite, ja ne želim da budem glumica,ja želim da budem osoba behind the scenes,da pišem scenario,režiram. A opet,čini mi se,da se ne trudim,i da neću uspeti. Govorim kako želim da se bavim time u životu,ali ne preduzimam ništa povodom toga. Volim da pišem,ali na svoj način,koji ne smatram dovoljno dobrim. Možda jednog dana i počnem da se trudim dovoljno.....
U svoje najomiljenije mjuzikle izdvojia bih Producente,Briljantin i Neki to vole vruće. Briljantin mi za sada drži rekord,5 puta sam gledala.Kad sam već kod toga,danas sam srela glavnog glumca,koji me pogledao (aaaa) ali nisam imala dovoljno snage da pridjem i kažem nešto,slikam se sa njim ili tako nešto,i ceo dan se nerviram oko toga :D .Al dobro,nema veze sada,viideću ga ponovo sigurno!
Dakle,ja još dosta treba da naučim o pozorištu,ali za sada to predstavlja moje tajno mesto,mesto na kome sve loše nestaje,barem za tih 2,5 sata.
Kiss :**
mogla bih,a možda i ne
Sedim za laptopom i pokušavam da skrenem misli od biologije,čeka me celo jutro a ja je vešto izbegavam. Uskoro ću stvarno morati da odem i naučim,ma koliko bilo dosadno. Oduvek sam je učila napamet,i nikad nisam uživala u njoj.Još moja nastavnica deli petice kako trepne,pa se ni ne uzbuđujem previše oko toga.
Došlo je vreme da se svi porazboljevaju,mislim da ću im se i ja pridružiti,celu noć sam sanjala neke užase,a obično to radim kada sam ili bolesna ili treba da se razbolim. Probudila sam se glavoboljom i automatski odustala od trčanja,iako sam pre neki dan čvrsto odlučila da neću propustiti ni jedan dan,a posebno kada je ovako divno vreme. Popila sam lek neki,pa mi je bolje,ali mi je još uvek žao što nisam otišla na trčanje. Moram da se zategnem malo,cele zime ništa nisam radila,a leto samo što nije,izgledaću stvarno strašno ako se ne uozbiljim. U jednom trenutku sam poželala da se razbolim,jer obično tada smršam,a pošto nikada nisam bolesna,ne mogu tako brzo ni da smršam. Kako neko uopšte može da poželi da se razboli? Odakle mi ta glupa ideja? Odmah sam zažalila,naravno da ne želim da se razbolim,radije bih bila debela i zdrava.
Proleće me čini veselom,prošla je depresivna zima(iako mi je to omiljeno godišnje doba) i sada dolazi lep period,s tim što sam se ja malo previše navikla na "zimsku depresiju" pa ću morati da izađem što pre odatle. Ponovo sam se setila biologije,sada definitivno nemam vremena da učim.Uopše ne dovodim u pitanje da mi kupanje+pranje i sušenje kose oduzimaju dragoceno vreme za učenje,to se ne važi. Ne mogu da funkcionišem ako nisam zadovoljna kako mi kosa izgleda,iskreno se nadam da nisam jedina.
Sada odoh definitivno. kiss:*
