mogla bih,a možda i ne
Sedim za laptopom i pokušavam da skrenem misli od biologije,čeka me celo jutro a ja je vešto izbegavam. Uskoro ću stvarno morati da odem i naučim,ma koliko bilo dosadno. Oduvek sam je učila napamet,i nikad nisam uživala u njoj.Još moja nastavnica deli petice kako trepne,pa se ni ne uzbuđujem previše oko toga.
Došlo je vreme da se svi porazboljevaju,mislim da ću im se i ja pridružiti,celu noć sam sanjala neke užase,a obično to radim kada sam ili bolesna ili treba da se razbolim. Probudila sam se glavoboljom i automatski odustala od trčanja,iako sam pre neki dan čvrsto odlučila da neću propustiti ni jedan dan,a posebno kada je ovako divno vreme. Popila sam lek neki,pa mi je bolje,ali mi je još uvek žao što nisam otišla na trčanje. Moram da se zategnem malo,cele zime ništa nisam radila,a leto samo što nije,izgledaću stvarno strašno ako se ne uozbiljim. U jednom trenutku sam poželala da se razbolim,jer obično tada smršam,a pošto nikada nisam bolesna,ne mogu tako brzo ni da smršam. Kako neko uopšte može da poželi da se razboli? Odakle mi ta glupa ideja? Odmah sam zažalila,naravno da ne želim da se razbolim,radije bih bila debela i zdrava.
Proleće me čini veselom,prošla je depresivna zima(iako mi je to omiljeno godišnje doba) i sada dolazi lep period,s tim što sam se ja malo previše navikla na "zimsku depresiju" pa ću morati da izađem što pre odatle. Ponovo sam se setila biologije,sada definitivno nemam vremena da učim.Uopše ne dovodim u pitanje da mi kupanje+pranje i sušenje kose oduzimaju dragoceno vreme za učenje,to se ne važi. Ne mogu da funkcionišem ako nisam zadovoljna kako mi kosa izgleda,iskreno se nadam da nisam jedina.
Sada odoh definitivno. kiss:*
