We are all fools in love
Noćas je bilo baš vruće. Nisam lepo spavala. Zaspala sam slušajući ga,mada sam sve vreme mislila kad će reći da ide.
Kako da prestanem da oplakujem sebe? Niko ne želi da sluša dosadne priče koje nemaju puno smisla. Mada kako on kaže,ili ću se promeniti ili ću odjebati ljude kojima to smeta. Volim da pričam sa njim,navikla sam na to,i ne želim da se završi,previše mi nedostaje kada ne mogu da ga čujem. Da li je to loše? Ne zanima me više,ne mogu samo da razmišljam o posledicama,ne mogu...
Prošle noći mi se javio dečko koji mi se svidjao pre godinu dana.Izvinio se zbog svog ponašanja. U to spada,verovatno,to što me obrisao sa fejsa da ne bih videla da je našao devojku,ia ko smo se dva dana pre toga ljubili,to što me lagao,ili nije,da ima mnogo da uči(lagao je)i jednostavno njegovo ponašanje. Sada kad ovako napišem deluje smešno,ali ja sam bila povredjena,iako on to nije znao jer se nikad nismo ni čuli posle toga. Veoma je zanimljivo što mi godinu dana kasnije šalje dugačke poruke u kojima se izvinjava. Koja je poenta?
Dakle,u mom životu postoji moj dečko,mada trenutno nismo zajedno,ali za nekoliko dana ćemo videti gde se nalazimo. On će uvek biti moj dečko,ne verujem da ću ikada moći nekoga drugog tako da zovem. Postoji On,koji mi ne remeti osećanja prema dečku,samo postajem zavisna od njegovog prisustva. S vremena na vreme se njih dvojica prepliću,jer ne znam da li bih trebalo da ih gledam na isti način. Ja ih uvek razdvojim,da ne dodje do zabune.
http://www.youtube.com/watch?v=cTZAzVzFShw
Divan film
