ššššš
Danas sam skoro ceo dan bila srećna,shvatila sam da ne mogu da trošim svoje vreme i budem tužna,život je kratak,ne mogu da traćim dane u tugi(valjda je tako gramatički pravilno :D).
Skoro sam pričala sa drugaricom,nekako smo stigle do teme kakvo smo mišljenje imale jedna o drugoj kad smo se upoznale.Ona je rekla da kada me prvi put videla da je mislila da sam "nafurana" da neću hteti ni sa kim da se družim i tako to...a ja sam prvih nekoliko dana škole(pošto smo se upoznale u gimnaziji) bila tako uplašena i imala sam osećaj da sam nevidljiva. A onda kada me upoznala i popričala sa mnom,stekla je pootpuno drugi utisak i dobila mnogo bolje mišlljenje o meni.I ja sam tako nešto slično i mislila o njoj.
S jedne strane bilo mi je drago što svojim karakterom i ponašanjem ostvaljam dobar utisak,kada me ljudi upoznaju,jer i ja mrzim glupače,ali opet mi je bilo jako čudno jer sam ja tim svojim ponašanjem( po njoj "nafuranim",a po meni uplašenim) prikazivala sebe na neki potpuno drugi način. Strah me pretvorio u nešto što nisam. A možda je svačiji prvi utisak o meni takav,nadam se da nije,jer ne svesno to radim.
Ko zna šta se sve krije iza onih "nafuranih glupača",pod time podrazumevam kačenje onih debilnih slika na fejsbuk,pušenje(i ako to ne žele) da bi izgledale kul,na -100 u kratkim jaknama...to su sve gluposti i jedna velika maska,ali ako vremenom zaborave da u jednom trenutku treba da je skinu potpuno će se izgubiti u njoj. Niko ne voli takve ljude,a iza njih se verovatno krije neka teška životna priča.
Kojuu pesmu da pustim sad? Osećam se kao http://www.youtube.com/watch?v=-z3_BKIUEow
ahh ..kiss :*
simple mind
Okej,danas sam imala kontrolni iz mrtvog latinskog,za koji nisam dovoljno učila i sad mi dodje da se ubijem. Ne zbog mene,nego što mislim da ću razočarati roditelje,pošto nisam dala sve od sebe.Pored svega kroz šta trenutno prolaze mogla bih da ih obradujem dobrim ocenama. Tako mi je žao,znam da preterujem,i znam da pričam jedno a radim drugo ali šta ću. Sve nešto hoću,sve razumem a onda sve ostavim za poslednji trenutak,mislim dobro,svi to rade,sem onih pametnih,ali jednostavno ne mogu da se nateram.
http://www.youtube.com/watch?v=scLvq9CKdLU&feature=endscreen&NR=1
Ovih dana me vuku spore,tužne pesme.(refren) Bože,srce će mi iskorčiti,šta mi se dešava?
Danas je rodjendan mom (bivšem) najboljem drugu,koga više ni ne vidjam,niti mislim na njega,niti me briga za njega,samo je tužno kada se setim koliko sam ga volela,a sad ga ni ne poznajem. Neću mu ni čestitati,ne bih se verovatno ni setila da nisam videla na fejsbuku. U poslednje vreme,svaki put kada odem na fejsbuk vidim nešto i razočaram se,mogla bih da ga isključim,šta će mi? Jedino što besplatno mogu da se dopisujem sa svima.
Molim te Bože da dobijem barem 4 iz latinskog! Ne znam čime sam zaslužila,ali molim te!!
Ne znam šta napišem. Problem je što kada me uhvati ovaj odvratan osećaj,period,ne znam koga da pozovem da me oraspoloži. Stvarno ne znam. Svima je smor da slušaju tudje probleme,samo žele da neko sluša njih,i ja želim da mene neko sluša,jer i ja slušam druge. Ne znam šta ću,samo neka prodje ovaj period,dosta mi je više,hoću da budem srećna!
kiss:*
Sunny sunny day
Upravo gledam Mel Gibsona koji pokušava da izvrši samoubistvo...ipak nije. Inače on mi je definitivno omiljeni glumac,mada je sad poznatiji po skandalima nego kao glumac,ali dobro,ako zanemarimo to sve,on jeste vrhunski glumac. Kako se beše zove ovaj film? Glumi policajca,sa onim crnecem,ima nekoliko delova ja mislim,ali ja uvek gledam ovaj isti.
Danas je divan dan u Beogradu,od 9 sam van kuće,u perjanoj jakni,prokuvala sam! Šteta što danas imam toliko toga da naučim,neću imati vremena da odem da se prošetam.
http://www.youtube.com/watch?v=aNzCDt2eidg&ob=av3e
Tako je divna pesma,tako me razneži,ispreviće mi se sve u stomaku dok je slušam,ali ne mogu da prestanem.
Bila sam jutros na treningu,i nisam zadovoljna! Moram da budem bolja,znam da ne mogu da napredujem preko noći ali tako želim da budem bolja.Huh,ja nemam neki poseban talenat ni za šta,sve mogu,ali ni u čemu nisam najbolja.Neki ljudi treniraju nešto ceo život,ili sviraju neki instrument,ili crtaju pa napreduju...a ja sve to radim po malo i u svemu sam solidna,ali ni u čemu najbolja. Nisam visoka ni mršava,niti pretarno lepa.Ok,ovo sve zvuči kao da ne volim sebe,ja volim sebe,volim kakva sam,ima naravno stvari koje treba promeniti,ali generalno ne bih volela da sam neko drugi. Volim svoj život,sem kada sam tužna xD ali i to prodje,ima toliko lepih stvari u životu,pogotovu kad je ovako savršeno vreme kao danas.
Moram da pišem češće,da bi ovo imalo neku poentu. Kiss :*
Petak na subotu
Prošlo je 15 minuta od ove subote. Sutra bih trebalo da se probudim oko pola 9,a cele nedelje nisam dovoljno spavala zbog učenja. Želim samo jedan dan da mogu lepo da odspavam i povratim energiju,peku me oči.A i pored toga,odlučila sam da pišem malo,jer sam se danas dosta istresirala,da tako kažem,pa da malo popričam sa ovim divnim blogom.
Inače,trovimi na italijanskom znači pronađi meItalijanski je najsavršeniji jezik koji postoji,i nadam se da ću ga jednom tečno govoriti,za sada nisam loša.
Danas me svi nerviraju.Videla sam na trenutak dečka koji mi se svidja i malo popričala sa njim,i taj trenutak je možda bio i najlepši danas,i ako je petak(tj sad je prošao) i i ako bih možda mogla da ga provedem na nekom lepom mestu.Ali jednostavo sam premorena. Zvučm kao baba.
U svakom slučaju,u poslednje vreme se mnogo svadjam sa roditeljima.Okej,to je kao normalno sada,ali ja nemam snage više za to,uništavaju me,pokušavam kolko je moguće da izbegavam razgovor sa njima jer nemam snage za raspravu,a onda shvatim da mi nedostaju.Na primer ove nedelje sam išla u školu poslepodne,pa ih nisam nešto ni vidjala,a i kad ih vidim ne mogu da pričam sa njima...I tako posle nekoiko dana sam shvatila da mi nedostaju,ali opet me nerviraju,toliko su dosadni,a ja sam stvarno dobro dete :D. A tu je i moj brat koji je u najgorem mogućem periodu(13.godina),apsolutno me ubija! Nemam snagee višee! Hoću da odem negde,i kad ih prodje taj ludi period,lepo ću da se vratim,oni kao da su svi zajedno u pubertetu.
Opet nemam odredjenu temu,ne mogu da se držim jedne teme,ovde otvaram dušu,a u njoj ima previše stvari.
Nisam zaljubljena,tu i tamo mi je neko simpatičan(kao ovaj gore pomenuti) ali nisam zaljubljena,nedostaje mi to.Imala sam jednu veliku ljubav,i izgubila je,i sada kao da mi je potrebno vreme da se oporavim.Nisam ni primetila da sam povredjena,jednostavno nisam mislila o tome,ponekad me uhvati,pa se isplačem,i bude bolje.Ne želim da vratim vreme,sve je bilo kako treba,i sada je valjda,samo želim da se ponovo osetim lepo sa nekim a čini mi se da je to nemoguće.
Razmišljala sam kako ne bih ostavila sve zbog ljubavi.I počela sam da se pitam da li je to najvažnije u životu,imati tu jednu osobu koju neizmerno volite i za koju biste sve dali. Da li je ta jedna osoba vredna svega? Kako se to gleda? Da li treba da se osećam krivom ako želim da živim slobodno? A opet sa druge strane imam potrebu da budem zaljubljena! Možda samo previše komplikujem. Ne znam šta hoću.
Uvek dodjem na isto,a sad mi se i spava pa ne znam šta pričam.
Laku noć,prija ovo glasno razmišljanje,mada nisam došla do nekog odgovora.Kiss :**
day one
Juče sam pojela 2 pice. Jel sam svinja sada? Jesam. A taman mi je dijeta lepo išla. Sad je škola počela ponovo pa ima da se nagojim još 100 kg -.-
Stvarno nije fer,zašto ljudi jedu? Tako želim da budem mršava,ali ljubav za hranom me ubija. Sada imam 54kg,a cilj mi je 50. Uspeću,jednog dana,možda. Kako lepo izgledaju manekenke,jbg,ja nikad neću biti kao one,sa svojim 166 cm,nema veze,lepo je i ovako.
http://www.youtube.com/watch?v=8yvsU4SNWPA
Ne slušam jer je Whitney umrla,slušala sam je i ranije(dobro lažem) ali čula sam je pre neki dan,dobre su reči,nešto mi se poklapaju sa životom. Ali jednog dana ću možda i o tome pisati...Sada nemam snage.
Kojuu sad pesmu da pustim? Nemam inspiraciju,ne osećam ništa specijalno trenutno da bih se poistovetila sa nekom pesmom. Negde sam pročitala da ako nemaš neki određen stil muzike koju voliš,to znači da ne voliš ni jedan,ali to nije tačno,ja živim za muziku i ne razumem ljude koji je ne vole,a opet ne bih mogla da izaberem neki određen žanr.Recimo da najviše uživam slušajući neki pop rok,U2..jedno vreme sam mnogo slušala White snake,bila sam i na koncertu,malo su ostarili i pevač je bez glasa,ali još uvek su fenomenalni. :D
S druge strane počela sam da trenitam street dance,oduševljena sam,i muzika me samo tera da igram,ali to je potpuno drugi stil od ovog mog pop roka,tako da sam se pronašla u svemu,i nije tačno da ništa ne volim,ja SVE volim! Ovaj dance je uživancija,s tim što meni treba vremena da se opustim,ali sve sam bolja.To je svet u kome svako stvara neki svoj,novi,ali ne zaboravlja na druge,svako ima pravo da radi ono što želi,da se izrazi kako želi,a kada si u stanju i da sva svoja osećanja i emocije uneseš,to postaje najbolji doživljaj na svetu.
Ali i pored toga,ja nisam u tom nekom stilu,ne oblačim se u crno,kao roker,mada imam martinke(koje ne nosim).Niti sam u hip hop fazonu(mada imam neke takve patike),naravno da odeća nije sve,ali opet.Jesam ja sklona ludorijama,i te kakvim.Ali sam u svemu našla neku granicu,jer sam se nekoliko puta našla u situaciji da nekim svojim postupcima povredim ljude,a to mi je najgori osećaj na svetu. Tako da,ja se ponašam svakako,i to sam ja,možda bi neko rekao da se nisam pronašla,možda je i u pravu,ali meni se sviđa ovako.
Volela bih da se istetoviram,ali moji to ne bi nikad prihvatili. Uradila bih neku malu tetovažu,na stopalu,na vratu(nazad) ili na onom delu ruke,u nastavku malog prsta. I ako volim ljude koji su istetovirani,nikad ne bih mogla celo telo da prepustim tome,verovatno ne umem da ruzikujem baš toliko.
Okej,počinje da mi se spava.Ovo što sam napisala nema nikakvu poentu,ali sam pisala sve što mi je palo na pamet.Sutra ću da smislim neku određenu temu(kao da nekoga boli uvo,niko neće ovo nikad ni pročitati,hahah) Pa,moji zamišljeni čitaoci,želim vam lepu noć. Kiss:*
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
