Sreda, Avgust 01, 2012
Wicked game
7 dana ranije...
Idem na put,na mesto gde će biti osoba zbog koje mi je život zbunjen poslednjih dana. Nervozna sam i uzbudjena,šta sve može da se dogodi,šta ja uopšte želim da se dogodi? Šta sme da se dogodi? Videću u narednih 7 dana. Taman smo raščistili sve,i uverila sam se da mogu da mu verujem.
7 dana posle...
Potpuno sam razočarana,ona osoba o kojoj sam sanjala ne postoji,sve sam izmislila... Kako se to desilo? Kako je to moguće? Gde je on? Gde sam ga izgubila?
Prošli put sam bila ja,ovog puta neka druga i sve to pred mojim očima. Kako sam bila tako glupa? Zašto sam dozvolila da me izigra,prepustila sam se osećanjima,nisam dozvolila da me razum preduhitri,a bilo bi sad bolje da jesam. Da li je stvarno toliko teško verovati ljudima? Ne želim to,ja volim da verujem,volim da meni veruju... Ne smem da dozvolim da mi ulije strah.
Svi smo pomalo nesigurni kada se upoznajemo tek sa nekim,ali ja obično umem da ocenim kakvi su ljudi,ne znam šta mi se desilo ovog puta,prevarena sam..
Kažu da ne treba previše očekivati jer je onda veća mogućnost da se razočaramo. Ali ja volim da se radujem,da imam velika očekivanja,ljudi zašto ste takvi? Trudite se da budete tu za druge,ne ostavljajte ih,nemojte ih razočarati,nestaćete iz njihovih srca..
